Praktični centar ili o pokretu

01 мај Praktični centar ili o pokretu

Praktični centar je nešto što dete prvo upozna u Montesori prostoru, predvorije za Montesori svet, Broj 1, Start, Alfa… Na policama su poređani materijali koji često u kućnim uslovima budu sklonjeni od dece zbog straha za njihovu bezbednost. To su razne staklene posude, činije, čaše, flašice, pesak, kamenčići, voda, pinceta, perlice, pa čak igla i pribor za jelo. Ovaj centar sa svojim aktivnostima se može ponuditi i mlađem uzrastu od tri godine…dvogodišnjaci sjajno u njemu funkcionišu. Sve one snimke koje gledate kako mališani u pelenama mese i peku kolače, postavljaju sto za obrok itd, e to je ’’delo’’ praktičnog centra. U praksi, da li ste kod kuće ili u vrtiću, odrasli nose odgovornost da pripreme prostor i uvedu dete u ’’priču’’. To zvuči lako, možete puno ideja i primera naći na pinterestu, internetu, ali…ovaj centar ne čini samo polica već cela jedna priča.

Evo zato priče o praktičnom centru od početka.

Zašto ga je i kako Marija Montesori osmislila, kako birati i slagati materijal, koje su to vežbe iz praktičnog centra, pisaću redovno na ovom blogu.

Prvo o pokretu!

Sa rađanjem dete ima malu moć kretanja. Uglavnom leži bespomoćno dok se njegov fizički razvoj ostvaruje kroz određene faze- dovođenje ruku u srednju liniju, posezanja i dosezanja, prevrtanja na stomak, sedanja, puzanja itd. Tek oko druge godine možemo reći da dete počinje pravilno da hoda. Za razlika od mladunčadi životinja koja po rođenju se mogu kretati, stajati, hodati, instinkt za pokret je kod ljudskog bića povučen u korist nečeg važnijeg- u korist razvoja inteligencije i volje čoveka.

Nervni sistem na rođenju deteta nije kompletan, s’ toga ne postoji implus koji koordinira mišićima tela. Danas znamo da se u prvoj godini života razvijaju najvažnije fizičke aktivnosti, i da je rast mozga intenzivan. Zato imamo duplo veći obim glave kod jednogodišnjaka u odnosu na obim sa rođenja. U trećoj godini njegov mozak je već dostigao polovinu svoje veličine.

Pokret nastaje kao krajnji rezultat delovanja nervnog sistema. Nervni sistem se sastoji od tri dela, mozga, čula i mišića a naziva se još i sistemom za veze ( jer kroz pokret ostvarujemo vezu sa svetom).

Pokret kod čoveka je voljan, može upravljati i kontrolisati ga. Brojnim voljnim ponavljanjima i uvežbavanjima mišići se dovode u koordinisano stanje i stiču se određene veštine. Uz pomoć pokreta razvija se inteligencija, pomaže se razvoju uma, a on sa druge strane se ispoljava sa novim pokretima i akcijama.

Pokret mora biti i svrsihodan, mora imati svoj cilj. Živa bića se ne kreću slučajno, već se rukovode nekim ciljem i slede prirodne zakone. Kad ni biljke ni cveće ne bi imale pokrete, ne bismo imali voća i povrća, čistog vazduha. Tako nepokretnost nije moguća. Da se kretanje izvodi bez cilja i svrhe, svet bi bio haotičan.

Pokretom se izražavamo kao ličnosti. Ni filozofi ne mogu iskazati svoja mišljenja i ideje  bez govora ili pisanja- a to je u osnovi mišićno kretanje.

Marija Montessori rad ne odvaja od pokreta. Smatra da ako čovek razvije samo one mišiće koji su mu potrebni za težak fizički rad, njegov um ostaje na (niskom) nivou na koji se ograničila aktivnost njegovih mišića. Čovekov rad je dakle izraz i njegove psihe. Psihički život ljudi koji ne rade u velikoj je opasnosti. Ako bi ljudi  presatali da rade mesec dana, ljudski rod bi prestao da postoji. Tako pokret ima i socijalni aspekt jer upravljen korisnim ciljevima predstavlja temelj društvenog reda.

U Montesori vaspitno-obrazovnom sistemu se smenjuju fizičke i mentalne aktivnosti. Polazi se od toga da dete mora da razvije koordinaciju pokreta koji su nezamenljivi u njegovom mentalnom životu i da na taj način obogati praktični i izvršni aspekt tog života. U suprotnom, mozak se razvija nezavisno od izvedenog pokreta. Pokreti kojima ne upravlja um nanosi detetu štetu. Ovde se ističe socijalni aspekt pokreta, da mora da služi onom delu života deteta koji ga povezuje sa spoljašnjim svetom. Pokreti se izgrađuju i usavršavaju uz pomoć detetovih praktičnih iskustava u sredini koja ga okružuje.

U Montesori predškolskim ustanovama praktični centar je osmišljen tako da se deca pripremaju za realna iskustva i da razvijaju veštine potrebne za detetovu samostalnost i samopouzdanje. Vežbe praktičnog života su izuzetno važne za celokupan fizički, mentalni i moralni razvoj. Njihov cilj nije ’’praktičan’’ već ’’životni’’, i važno je, ne šta deca rade, već kako to rade.

U uzrastu od 3 do 5 godina decu ispunjavaju zadovoljstvom pokreti koji angažuju do tada isključene mišiće i zato pripremljena sredina praktičnog centra odgovara periodu posebne osetljivosti za ovaj uzrast- periodu posebne osetljivosti za kretanje, krupnu i finu motoriku. Iako aktivnosti iz praktičnog centra izgledaju neakademske, one su u potpunosti u službi razvoja mišića važnih za pisanje. Pincetni hvat, rad sa leva na desno, kružni pokreti, sve su to predvežbe za pisanje. Svrha praktičnih aktivnosti nije toliko produkt koliko je sam proces. Važno je da dete prati i izvršava korak po korak jer tako vežba koncentraciju (npr. kod poliranja nije presudno da  sud bude ispoliran već da je dete umelo da izvede svaki deo aktivnosti po redosledu i na način na koji je prikazan).

Iz svega ovog možemo uzvući osnovne karakteristike vežbi praktičnog života:

• usklađuju se i koordiniraju pokreti, dovode se u sklad nezavisno od odraslih
• uključuju pripremu (početak), sredinu (rad),  i pospremanje (kraj)
• imaju svoj smer, sa leva na desno, odozgo prema dole, kruženje suprotno od kazaljke na satu
• jačaju se ručni zglobovi i pincetni hvat
• bogati se rečnik jer se imenuju predmeti.

Svim aktivnostima iz praktičnog života prethode vežbe:

• otvaranje i zatvaranje vrata,
• nošenje stolice
• odmotavanje i zamotavanje tepiha
• čišćenje smeća
• otvaranje i zatvaranje posudica

Ostale aktivnosti iz praktičnog centra dele se na sledeće oblasti:

1. Briga o sebi
2. Briga o okolini
3. Negovanje socijalnih odnosa i veština
4. Krugovo tišine i koordinacija pokreta

Predvežbama se dete uvodi u Montesori prostor, kako bi lakše rukovalo priborom i predstavljaju osnovu za ostale vežbe.

Lekcije Lepog ponašanja ili Negovanje socijalnih odnosa (Grace and Courtesy)  sastavni su deo praktičnih aktivnosti. Odnosi se na usmeravanje deteta da se  ponaša pažljivo i ljubazno prema drugima i prema svojoj sredini u radu. Deci se pokazuje kako da nose stolicu, kako da je spuštaju bez buke, kako se sedi, da se obraćaju osobama sa poštovanjem, da se pozdravljaju, da zamole za pomoć i manje usluge, da ne ometaju druge u radu, da donesu predmete drugoj osobi, kako da nose oštre objekte itd. U čitavom ovom procesu odrasla osoba im je najbolji model. Ovde možemo uvideti da praktične aktivnosti imaju socijalni aspekt. Zato su deca u Montesori ustanovama spontana i uslužna u svojim kontaktima sa novim osobama.

Sav materijal za vežbe praktičnog života poređan je po policima poštujući princupe

• od lakšeg ka težem,
• sa leva na desno
• odozdo ka gore po uzrastu (nižoj, mlađoj deci je dostupniji materijal na nižim policama a starija mogu sa viših)
• uvek su na istom mestu i dostupni su deci.

Poštuje se estetski momenat i ’’kod’’ boja koji pomaže detetu da drži alat za jednu vežbu na jednom mestu. Primer- na tacni se mogu postaviti krpice u bojama godišnjih doba, zeleno za proleće, žuto leto, crvena jesen, plavo za zimu. Materijal je realan(drvo, staklo, pamuk), a ne ’’kobajagi’’ (izbegavajte plastiku). Dete stvarno radi sa vodom, stvarno polira sud, stvarno ugasi sveću. Ako dete prospe vodu na pod ili polomi staklenu posudu, dešava se realna nezgoda i ono uči kako da je ukloni. Kada odrasli pokazuje vežbu akcenat je na procesu i sekvencama tog procesa. Dete se ne ispravlja, već ponavljanjem vežbe ono usavršava pokrete. Svako ispravljanje bi moglo biti kontraproduktivno. Vaspitač će se umešati ako proceni da nije bezbedna situacija, npr. ako dete nosi makaze okrenute vrhom ka gore. Detetu se ne nameću vežbe, već se dozvoli njegovoj unutrašnjoj razvojnoj potrebi da izabere materijal. Zadatak vaspitača jeste da održava pripremljenu sredinu i pokaže vežbu razloženu na tačno određene korake gracioznim, laganim pokretima.

Kada se vežbe prezentuju deci i ona ih na svoj način usvoje i rade, Montesori vaspitač može da proceni da ih polako usavršava u tom radu. Na primer dete već duže vreme postavlja sto, ponavlja sve korake i pokrete, uživa u svom radu. Onda vaspitač može postaviti neki zadatak, npr. pokušaj da postaviš šolju na sto sa što manje buke.

Izostanak i isključivanje bilo kakve kritike, kontrole i mešanja u vežbama praktičnog života od strane odraslih ostavlja prostora detetu da se razvija samostalno i da se izrazi. U tom prostoru ono razmišlja kako je nešto naučilo samo, pa je ponosno i motivisano za dalji rad. Sve ove akcije i rad se odigravaju u pravo vreme, u periodu posebne osetljivost za usavršavanje mišićne koordinacije. Nakon sedme godine života sve ponuđene aktivnosti neće imati takav efekat, tj. biće kasno (osim ako možda kao ja, radite sa decom ometenom u razvoju, pa usled njihovog disharmoničnog razvoja ona biraju materijal iz praktičnog prema svojim mogućnostima i interesovanjima).

Aktivnosti praktičnog centra, svi pokreti i akcije se ne izvode bez krajnjeg cilja. Najopasnije da se ’’radi nešto samo da bi se radilo’’, jer ne ostavlja nikakav efekat na celokupan dečiji razvoj. Veoma je važno razviti tzv.’’sintetički pokret’’– pokrete koji je organizovan i izvodi se pod kontrolom dečijeg uma sa shvatljivim ciljem.  Na taj način se uvodi inteligencija u dečije aktivnosti, sa tendencijom da se širi dalje kroz ceo život, promišljen način rada.

Logična analiza pokreta u vežbama praktičnog života  ukazuju na red i peredak u svetu, pomaže im da vežbaju koncentraciju i obavljaju zadatak u potpunosti. Razlaganjem pokreta kod deteta se budi interesovanje i novu aktivnost vide kao zanimljivu. Uočavaju da se svaki pokret izvodi sa nekim razlogom i uživaju u svakom malom ostvarenom cilju, dok njihov um i telo rade zajedno.

Ovo je za sada o praktičnom…ukoliko vam se dopao tekst ili biste želeli da čujete nešto dodatno, molim napišite u komentarima sve što vas interesuje.

Sledeći put ću vam pisati malo više o uvođenju deteta u praktični centar i lekcijama Negovanja socijalnih odnosa (slobodan prevod  Grace and Courtesy).